Драган Мојовић (1942-2001)
Сликар Драган Мојовић рођен је 1942. године у Београду. У родном граду је завршио основну и средњу школу. Студирао је и дипломирао на Технолошком факултету у Београду. Студирао је, једно време, и филозофију на Филозофском факултету. Радио је, потом, као технолог.
Сликарство је Драган Мојовић почео да учи, као студент технологије, у Сликарској школи у Шуматовачкој улици. Као сликар, Мојовић се јавности представио почетком седамдесетих година. Критика га је запазила на изложби Неоромантизам као уметност неспокојства и на Октобарском салону.
Прву самосталну изложбу приредио је 1976. године у галерији Коларчевог народног универзитета у Београду, излагао је потом, самостално, опет у Београду (1980, 1983, 1991, 1994 и 1996), као и у Новом Саду (1978), Љубљани (1979), Паризу (1982, 1997), Зрењанину (1986), Сомбору (1986), Сарајеву (1987), Зеници (1987), Чачку (1989), Охриду (1990), Аранђеловцу (1992), Приштини (1995) и Новом Саду (2000) у галерији „Рената”.
Такође, излагао је на више заједничких изложби у: Београду (РС), Милсбороу (САД), Сарајеву (БИХ), Загребу (ХРВ), Грацу (ИТ), Венецији (ИТ), Велингтону (НЗ), Окланду (САД), Роторуу (НЗ), Крајстчерчу (НЗ), Лисабону (ПОР), Норвичу (ВБ), Даблину (ИР), Манчестеру (ВБ), Килкени (ИР), Ријеци (ХРВ), Софији (БУГ), Клужу (РУМ), Пекингу (РК), Нанкингу (РК), Бања Луци (БИХ), Варшави (ПО), Вроцлаву (ПО), Харлему (САД), Москви (РУС), Линебургу (НЕМ), Франкфурту (НЕМ), Никозији (КИП), Чачку (РС), Нишу (РС), Дубровнику (ХРВ), Стокхолму (ШВЕД), Габрову (БУГ), Намуру (БЕЛГ), Сомбору (РС), Будви (ЦГ), Карловцу (ХРВ), Новом Саду (РС), Поречу (ХРВ), Лимасолу (КИП), Аранђеловцу (РС), Пожаревцу (РС), Вршцу (РС), и на другим местима у земљи и иностранству.
He also exhibited at a number of traditional art manifestations like: The Venice Biennale, International Biennale of Original Draft in Rijeka, Triennial of Yugoslavian Art in Belgrade, October Salon in Belgrade, Art Autumn in Sombor, Biennale of Yugoslavian Watercolor in Karlovac, Memorial Nadežda Petrović in Čačak and others.
Поред изложби, Мојовић је приредио и више мултимедијалних манифестација, дејстава, како их је сам назвао. Таква су била Оплођење средишта - сађење кедра у центар света и Потпаљење огњишта, Солстицијумски ватромет (1980), Посвећење пролећа, Еквиноцијумско пошумљавање (1981), Проширење средишта, Успостављање интернационалног центра света (1982), Обнова центра света (1984), Доказ центра света (1992), Освећење центра света (1993) и друга.
За своје сликарство Драган Мојовић је добио више признања, међу осталима и награде 11. бијенала младих у Ријеци (1976), 6. тријенале савременог југословенског цртежа у Сомбору (1977), 6. и 7. међународне изложбе оригиналног цртежа у Ријеци (1976. и 1977), 10. и 16. меморијал Надежда Петровић у Чачку (1978. и 1990), 20. анала у Поречу (1980), изложбе „Уметност и екологија” у Марибору (1980), изложбе „Из атељеа београдских сликара” (1980), 2. интрбифепа у Тузли (1984), 20. и 25. октобарског салона у Београду (1984. и 1989), 3. бијенала југословенског акварела у Карловцу (1985), 5. меморијала Милене Павловић- Барили у Пожаревцу (1993) и гран-прија 4. међународног бијенала минијатуре у Горњем Милановцу (1996). Такође, добитник је и Вјесникове награде „Јосип Рачић” (Загреб, 1979) и Политикине награде „Владислав Рибникар” (1980).